#nauka, Udruženje Teslin toranj u Srbiji

Ljudski mozak i veštačka inteligencija – poređenje

Veštačke neuronske mreže su dobile naziv jer su konstrukcijski oblikovane po ugledu na mrežu neurona u ljudskom mozgu, ali su dva različita sistema, jedan je biološki a drugi digitalni .

Poređenje ljudskog uma i veštačke inteligencije izuzetno je zanimljivo jer nije reč o „bržoj verziji istog mozga“, već o dva potpuno različita univerzuma.

Kada se uporede dva ključna parametra — brzina obrade i obim znanja — jasno se vidi razlika između AI sistema i čoveka primera radi sa šest decenija životnog i radnog iskustva.

1. Brzina razmišljanja: Milisekunde protiv biogoriva

Nervni impuls u ljudskom mozgu putuje brzinom od oko 100 do 120 metara u sekundi. Kod računara, električni i optički signali kreću se brzinama bliskim brzini svetlosti — skoro 300.000 kilometara u sekundi.

Obrada informacija: AI čipovi obrađuju milijarde operacija u sekundi (petaflopsi). Dok čovek pročita jednu reč, AI može da analizira hiljade stranica teksta. U smislu čiste brzine prelistavanja podataka, AI funkcioniše stotinama hiljada do miliona puta brže od čoveka.

Šta je zapravo razmišljanje? Veštačka inteligencija ne razmatra emocije, intuiciju i lični doživljaj. Ona računarskom matematikom predviđa sledeću najverovatniju reč na osnovu uzoraka. Ljudski mozak, s druge strane, radi sa izuzetnom efikasnošću na svega 20 vati snage (kao jedna slabija sijalica), dok superračunari koji pokreću AI troše megavate električne energije.

2. Količina znanja: Zbirka celog čovečanstva vs. Jedan ljudski vek.

Prosečan čovek od 60 godina proživeo je oko 22.000 dana. To je ogromna količina iskustva, ali ljudski mozak ima biološka ograničenja.

Čovek od 60 godina:

Kapacitet pamćenja: Procenjuje se da ljudski mozak može da skladišti ekvivalent od oko 2,5 petabajta podataka.

Ograničenje čitanja: Tokom celog života, uz svakodnevno čitanje, čovek može da pročita najviše oko 3.000 do 5.000 knjiga ?.

Dubina iskustva: Prednost čoveka od 60 godina leži u mudrosti, praktičnom osećaju pod prstima, intuiciji i životnom iskustvu — stvarima koje se ne mogu naučiti samo iz teksta na internetu (poput osećaja za materijal, zanatskih veština ili prepoznavanja emocija na prvi pogled).

Veštačka inteligencija (AI):

Sveobuhvatnost: AI modeli trenirani su na stotinama milijardi reči na javno dostupnom internetu, milionskim bibliotekama knjiga, naučnim radovima, enciklopedijama i kodovima na svim jezicima sveta.

Pristup u sekundi: Baze podataka AI sistema nisu u jednoj glavi, već u ogromnim serverima. Ono što čovek uči decenijama ili traži danima po bibliotekama, AI spaja u celinu u sekundi. U pogledu činjeničnog znanja, AI obuhvata stotine hiljada puta više informacija nego što jedan čovek može da sakupi za ceo život.

Suština:

Ako se mere brzina baratanja činjenicama i obim zapamćenih podataka, AI je nesrazmerno brža i bogatija informacijama od bilo kog pojedinca.

Međutim, ako se mere stvarno razumevanje, stvaralačka intuicija, logika proživljenog života i sposobnost rešavanja praktičnih problema na terenu, čovek sa 60 godina bogatog rada i života poseduje neprocenjivu vrstu mudrosti koju nijedan algoritam ne može u potpunosti da simulira. AI zna sve rečeno o svetu, ali čovek živi u tom svetu.

I u ovoj priči o veštačkoj inteligenciji Teslino delo je dalo veliki doprinos.

18.8.2026.

Dusan Sinadinovic,

Udruženje „Teslin toranj u Srbiji“

Akcija :Izgradimo Teslin Toranj u Srbiji

Теслин центар – Teslin centar – Leskovac